Podgorica, (MINA) – Predmet medijska pismenost, na način na koji je sada koncipiran, doprinosi razvoju kritičkog razmišljanja, ocijenila je izvršna direktorica Juventasa Ivana Vujović, i dodala da da bi trebalo razmisliti o uvođenju određenih djelova medijske pismenosti u vrtiće i rane razrede osnovne škole.

Ona je rekla da edukativnu ulogu u podizanju medijske pismenosti građana u prvom redu ima školski sistem, na čelu sa nadležnim Ministarstvom prosvjete, u cilju implementiranja medijske pismenosti na različitim nivoima obrazovnog sistema.

»Zatim organizacije civilnog društva čiji zadatak je da kroz neformalnu edukaciju, medijske kampanje i druge inicijative unaprijede stepen medijske pismenosti mladih i opšte populacije«, rekla je Vujović agenciji MINA.

Ona je rekla da, kada se govori o edukaciji djece i mladih, izuzetno je važno obučiti ih i uključiti kao vršnjačke edukatore ili omladinske ambasadore.

»Na kraju, presudnu ulogu imaju upravo mediji koji doprinose unapređenju ove pismenosti poštovanjem etičkih i profesionalnih standarda, ali i kroz svoju edukativnu funkciju – upoznavanje građana sa značajem, konceptom i tehnikama medijske pismenosti«, smatra Vujović.

Naravno, dodala je ona, potrebno je da navedeni akteri usklade svoje aktivnosti kako bi efikasno ostvarili željeni cilj.

Govoreći o problemima kao preprekama za podizanje stepena medijske pismenosti građana, izdvojia je pad u poštovanju etičkih standarda od medija kombinovan sa manjkom edukacije opšte populacije, naročito starijih o medijskoj pismenosti.

»U istraživanju sprovedenom krajem prošle godine dobili smo podatak da je više od polovine punoljetnih ispitanika (62.9 odsto) navelo da nikada nijesu učestvovali u formalnoj ili neformalnoj obuci koja se tiče medija, njihove prirode i uticaja na ljude, i da im ovakav vid obuke nije ni potreban«, smatra Vujović.

Dodala je da je svega 4.1 odsto imalo iskustva sa obukom iz te oblasti, i to smatra korisnim.

Ona je rekla da je potrebno inovativnije prići opštoj populaciji i strateški raditi na smanjenju potrebe za konzumiranjem medijskih sadržaja upitne tačnosti i kvaliteta, među svim uzrasnim kategorijama.

»Nepostojanje, odnosno neusvajanje Strategije za razvoj medijske pismenosti, sa sobom povlači i nedostatak analize potreba i trenutnog stanja, kao i brižjivo osmišljenih akcija da se stanje unaprijedi«, rekla je Vujović.

Ona je dodala da se bilježi nedostatak promocije programa medijska pismenost u okviru obrazovnog sistema što, kako smatra, vodi do nezainteresovanosti učenika da taj izborni predmet pohađaju.

»Iako se poboljšava situacija i dalje imamo nedovoljan broj nastavnika i nastavnica obučenih da vode ovaj predmet. Izuzetno značajan problem je nepostojanje odgovarajuće obnovljene i prilagođene literature, materijala i priručnika za predmet Medijska pismenost«, kazala je Vujović.

Takođe, rekla je Vujović, brojne škole su suočene sa nepostojanjem prostorno-tehničkih kapaciteta za održavanje nastave.

»Kao jedan od problema možemo izdvojiti i nedovoljnu saradnju i koordinaciju između različitih aktera koji djeluju na polju medijske pismenosti«, poručila je Vujović.

Prema njenim riječima, djeca su od veoma ranog uzrasta izložena uticaju medija, danas ranije i u većem intezitetu nego ikad.

»Kako sadržajima prilagođenim i namjenjenim njima, tako i sadržajima za starije«, rekla je Vujović.

Kako je navela, naročito veliki izazov je internet, posebno kada izostaje roditeljska kontrola u pogledu sadržaja kojima njihova djeca pristupaju.

»Svjedoci smo da djeca sve manje gledaju televiziju, a sve više vremena provode na Youtube-u, na kojem ne postoji urednička kontrola, praktično svako može da plasira sadržaj koji im odgovara«, ukazala je Vujović.

Prema njenim riječima, mediji su izuzetno uticajni agensi socijalizacije, djeca i mladi iz njih preuzimaju vrijednosti i modele ponašanja, čak i u najranijem uzrastu.

»Djeci se serviraju audio vizuelni mediji praktično od rođenja. Zbog svega ovoga veoma je važno da roditelji rade na uspostavljanju osnova medijske pismenosti kod svoje djece, da razgovaraju sa njima o medijima, i da nadziru dužinu i način na koji su djeca izložena medijima«, kazala je Vujović.

U tome je, smatra ona, dragocjena pomoć vaspitača i nastavnika zaposlenih u vrtiću i školi.

Ona je mišljenja da je velika dilema da li bi predmeti, poput medijske pismenosti trebali da budu obavezni.

»Ovo pitanje je zaista velika dilema, jer postoje drugi predmeti koji mogu da postanu dio ionako opterećenog nastavnog programa, kao što su građansko obrazovanje i zdravi stilovi života«, navela je Vujović.

Zbog toga je, ocijenila je Vujović, važno pažljivo odmjeriti najbolji način za izučavanje medijske pismenosti- kao dio drugih predmeta, kao zaseban izborni ili obavezni predmet.

»Ako se utvrdi potreba i mogućnost, vjerujemo da je potrebno postepeno ići ka davanju medijskoj pismenosti statusa obaveznog predmeta ili obaveznog sadržaja i to u svim školama, ne samo gimnazijama«, rekla je Vujović.

Na taj način, smatra ona, osposobili bi djecu i mlade da razumiju značaj medija i da adekvatno konzumiraju sadržaj koji im oni plasiraju.

»Predmet medijska pismenost, na način na koji je trenutno koncipiran, takođe doprinosi razvoju kritičkog razmišljanja, sposobnosti analize i kreiranja sadržaja kroz inovativne metode učenja«, kazala je Vujović.

Ona je mišljenja da bi trebalo razmisliti o uvođenju određenih djelova medijske pismenosti u vrtiće i rane razrede osnovne škole, uz metode prilagođene tom uzrastu.

»Dok bi se medijska pismenost ozbiljnije izučavala u kasnijim razredima osnovne škole, kao obavezni predmet ili sadržaj, pa bi se zainteresovani u srednjoj školi mogli dodatno baviti ovom temom u sklopu izborne nastave«, navela je Vujović.

Orofesor Fakulteta političkih nauka iz Ljubljane Ilija Tomanić-Trivundža objasnio je da se medijska pismenosti u Sloveniji izučava od 2006. godine kao izborni predmet u osnivnim školama.

»U sedmom, osmom i devetom razredu učenici mogu da biraju predmet koji se zove Odgoj za medije i izučava se 35 časova godišnje, tri godine što je jedan čas sedmično, odnosno manje nego što je jedan učenik devetog razreda u dodiru sa medijima u jednom danu«, rekao je Tomanić- Trivundža agenciji MINA.

On je kazao da je strategija Minstarstva kulture Slovenij3 da taj predmet bude obavezan, ali da je to još u fazi implementacije.

»Sadržaj predmeta je zastareo nije mijenjan od 2006. godine i fokusira se više na tradicionalne medije a manje na interenet«, objasnio je Tomanić-Trivundža.

On je rekao da na fakultetu nema specijalizovog predmeta, ali da na medijskim studijama u Novinarstvu i Strateškom komuniciranju sav program gradi medijsku pismenost.

»Više se sprovodi dokritna da medijska pismenosti mora da bude sastavni dio svih predmeta«, kazao je Tomanić – Trivundža.

On smatra da sa medijskom pismenosti treba početi na nivou osnovne škola pa ga onda graditi u srednjoj i kasnije.

»Medijska pismenosti nije nešto je važno samo za mlade i djecu.Važno je je da oni što prije nauče šta znači upotrebljavati pametni telefon da to ne znači samo slati poruku negu stupati u ekonomski i politički sistem«, rekao je Tomanić-Trivundža.

On je rekao da nije dovoljno da znamo šta se dešava na Fejsbuku, koji su porivi ljudi da objavljuju neke poruke.

»Treba da uzmemo u obzir i informacije koje je u procesu komuniciranje Fejsbuk sakupljao o nama, koliko ih je gdje možemo da dobijemo uvid u sve te stvari«, naveo je Tomanić-Trivundža.

Prema njegovim riječima, treba kritički osmotriti korporativnu strategiju Fejsbuka.

»Fejsbuka, koji je prošle godine generirao više od 55 milijardi USD prometa.To je velika korporacija koja ime više nepisanih pravila kako nas ograničava kako da dođemo do informacija«, upozorio je Tomanić – Trivundža.

Tekst je napisan uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kroz realizaciju projekta “Rereading – Rewriting. Improving media literacy in Montenegro”. Sadržaj je isključiva odgovornost agencije MINA i ne mora nužno odražavati stavove SAD. Tekst se može preuzimati uz obavezno navođenje izvora.