Konstantan i kvalitetetan radni angažman tokom izdržavanja kazne zatvora od posebnog je značaja, kako za sam period izdržavanja kazne, tako i za postupak reintagracije nakon odslužene kazne.

Prednosti radnog angažmana ogledaju se, između ostalog, u sticanju dodatnih znanja ali i kvalifikacija koje zatvorenicima i zatvorenicama mogu pomoći u procesu zapošljavanja nakon odslužene kazne.  

To je saopšteno na okruglom stolu „Radni angažman u zatvorskom sistemu Crne Gore“, koji je organizovala NVO Juventas u okviru projekta „Ekonomsko i psihosocijalno osnaživanje žena na izdržavanju kazne zatvora u cilju poboljšanja reintegracije u društvo“, koji je finansijski podržalo Ministarstvo pravde Crne Gore.

Predstavnica NVO Juventas, Marija Radović, navela je da je ta organizacija u sklopu devetomjesečnog projekta sprovela set aktivnosti koje su imale za cilj psihosocijalnu podršku zatvorenicama kao i jačanja kapaciteta za rad krojačke radionice.  

 „Tim koji su činile socijalna radnica i psihološkinja pružao je jednom sedmično psihosocijalnu podršku u vidu radionica za osuđenice. Kada su pitanju aktivnosti koje se odnose na sami radni angažman i ekonomsko osnaživanje to su bile radionice krojačkog zanata. Tu smo angažovali krojačicu koja je održavala dvočasovne obuke dva puta sedmično u trajanju od tri mjeseca“, kazala je Radović.

Ona je rekla da je motivisanost osuđenica bila smanjena i da je samo jedna osuđenica prošla 100 odsto obuke i dobila potvrdu o ušešću.

„Mi smo očekivali veći broj učesnica, ali kako su one radno angažovane, plašile su se da će izgubiti radni angažman, iako im je bilo odobreno da idu na obuke. Onda je relokacija sredstava išla u pravcu osposobljavanja za rad krojačke radionice za muškarce, jer su osuđenici pokazali zainteresovanost da aktivno učestvuju u obuci za krojački zanat. Kada budu stvorene mogućnosti za pokretanje rada krojačke radionice, radni angažman će moći biti obezbijeđen za 15 do 20 osuđenika“, navela je Radović.

Shvatajući značaj održivosti projektnih aktivnosti, ona je navela da su u sklopu projekta izrađeni biznis i marketinški plan za krojačku radinicu.

„Cilj nije samo obezbijediti kvalitetan radni angažman zatvorenicima i zatvorenicama, već omogućiti ekonomsku održivost postojećih servisa, povezati ih sa tržištem i pronaći odgovarajući model koji bi doprinio da krojačka radionica može zadovoljiti potrebu i šireg tržišta van Uprave za izvršenje krivičnih sankcija“, kazala je Radović.

Ona je istakla da se na ovaj način direktno doprinosi i razvoju socijalnog preduzetništva.

Predstavnica Ministarstva pravde Crne Gore, Nataša Radonjić, ukazala je da je intencija da se cjelokupna zatvorenička populacija radno angažuje.

„Izazov je kako da osmislimo radni angažman za veći broj lica koja su u pritvoru, imajući u vidu odredbe Zakonika o krivičnom postupku, gdje je za njihovo radno angažovanje potrebna njihova saglasnost, ali i saglasnost sudije koji je odredio mjeru obezbjeđenja“, objasnila je Radonjić.

Ona je rekla da izazov predstavlja implementacija u dijelu povećanja radnih mjesta koja se mogu ponuditi zatvorenicima i u djelu stvaranja uslova za potencijalni rad zatvorenika van zatvora.

„Ali moram da ukažem da su prilično strogi kriterijumi koje zatvorenik može ispuniti za rad van zatvora, prvenstveno sa aspekta bezbjedonosnih izazova“, rekla je Radonjić.

Prema njenim riječima, sprovedene su obuke, postoje instruktori za rad sa zatvorenicima, a uspostavljen je i model za obuku samih zatvorenika, kako bi došlo do sertifikovanja njihovog zanimanja.

„Samo dobro sproveden tretman i dobra radna okupacija u zatvoru može što bolje pripremiti zatvorenika za život na slobodi, a istovremeno ga ekonomski osnažiti“, ukazala je Radonjić.

Predstavnica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Danijela Šamšal, kazala je da su ženama u zatvoru uglavnom ponuđena radna angažovanja koja se odnose na održavanje higijene, uslužne djelatnosti, krojačku radionicu, spremanje hrane i vešeraj, ali da se radi na proširivanju ponude za radni angažman.

„Mi u tretmanu ne pravimo razliku i trudimo se da postoji rodna ravnopravnost, tako da su i zatvorenici podjednako uključeni u održavanje higijene. Veliki broj njih se prijavio i za predstojeću obuku za krojačku radionicu“, navela je Šamšal.

Ona je istakla da mali broj žena izdržava zatvorsku kaznu i da su sve zatvorenice radno angažovane.

„Vodimo računa da, prilikom procjene rizika, svakoj zatvorenici damo mogućnost da obavlja posao u skladu sa njihovim mogućnostima i zdravstvenim stanjem. Sprovedene su stručne obuke za stolara, bravara. Dvije žene su dobile sertifikat za kuvara i dvije žene sertifikat za krojače. Učestvovalo je i jedno lice koje je polaznik posebnog programa tretmana zavisnika“, rekla je Šamšal.

Predstavnica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Dragica Rajković, kazala je da mali broj žena izdržava kazne i da su to uglavnom kratke zatvorske kazne.

„To je nešto što otežava proces obuke, jer u principu one završe sa zatvorskom kaznom ili budu uslovno otpuštene prije nego što se i neki proces obuke završi. To je jedna od specifičnosti koja nam nekad ne ide u prilog kada je u pitanju osnaživanje žena. Takođe, zatvorenice su nerijetko visokoobrazovane tako da nisu zainteresovane za obuke za zanimanja koja mi nudimo“, pojasnila je Rajković.

Ona je istakla da je radni angažman jedan od najbitnijih djelova programa tretmana pogotovo kada su u pitanju duge zatvorske kazne.

„Uslove u zatvoru moramo približiti što više uslovima u stvarnom životu. Tako da je neophodno da tim zatvorenicima obezbijedimo podršku i na adekvatan način provedeno vrijeme u toku radnog dana“, rekla je Rajković.

Pored jaja, kako je rekla, na ulazu u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, mogu se kupiti i stolovače i proizvodi iz stolarske radionice.

Predstavnik organizacije Help, Dženan Demić, kazao je da su kroz razgovor sa partnerima iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija definisane urgentne potrebe, pojašnjavajući da su rekonstrukcija pilićara za uzgoj koka nosilja i obuka za deset osoba koje su izdržavale kaznu.

„Ukupno je za taj projekat opredijeljeno 60 hiljada eura, od čega je 30 hiljada obezbijedilo Ministarstvo pravde“, kazao je Demić.

On je kazao da se jaja mogu kupiti na kapiji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U ovoj godini je, kako je dodao, Help je opredijelio dodatnih 15 hiljada eura i Ministartsvo još 15 hiljada za nabavku dijela mašina i oprema koje su nužne u ZIKS-u.

„Nabavili smo traktor sa dodatkom za utovarivač stajnjaka, kuhinjsku opremu, liniju za pravljenje blokova i plastenik sa pratećom opremom. Sve ovo je bilo potrebno da bismo što bolje i kvalitetnije sproveli obuku za pet poljoprivrednika za plasteničku proizvodnju i pet pomoćnika kuvara“, naveo je Demić.

Predstavnica Programske kancelarija Savjeta Evrope u Crnoj Gori, Tatjana Miranović, smatra da je veoma važno da zatvorenici stiču i formalno osim stručnog obazovanja da bi bili kompatibilni na tržištu rada i da bi sjutra imali jednake šanse za posao kao ostala populacija.

„Raduje me da je taj broj sve veći, da je sve organizovanije. Mogu zaključiti da su projekti kompatibilni, da se dopunjavaju, zahvaljujući Ministarstvu pravde i njihovom nadzoru i koordinaciji svih aktivnosti. Savjet Evrope koristi svoje resurse i kapacitete, a to je zapravo stručna pomoć“, kazala je Miranović.

Na kraju je konstantovano da je postignut značajan napredak, posebno u dijelu koji se tiče uspostavljanja normativnog okvira i unapređenja infrastrukture za radni angažman u zatvorskom sistemu, ali da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se poboljšala implementacija kao i postigla veća održivost sprovedenih radnih aktivnosti.