Podgorica, PR pres servis – Vlade država u Jugoistočnoj Evropi bi trebalo da pruže veću finansijsku podršku nevladinim organizacijama (NVO) koje sprovodeprograme smanjenja štete, a u tom cilju je važno da same organizacije izgrade kapacitete budžetskog zagovaranja u svojim državama.

To je ocijenjeno na prvom danu trodnevnog treninga koji organizuju NVO Juventas i Mreža za politiku droga u jugoistočnoj Evropi (DPNSEE), u okviru projekta Zagovaranje i nadgledanje/praćenje budžeta u zemljama jugoistočne Evrope, koji su podržali Fondacija otvoreno društvo i Evroazijski savez za smanjenje štete.

Koordinatorka Programa direktne asistencije za socijalno ugrožene kategorije ljudi u NVO Juventas, Marija Radović, kazala je da je ta organizacija jedna od 22 članice Mreže od 2015. godine, od kada i formalno mreža postoji.

„Mislim da je za organizaciju vrlo važno što je dio Mreže, jer je naš cilj da otvorenim i konstruktivnim dijalogom sa drugim organizacijama, pronađemo načine za kreiranje javne politike o drogama,  koja će se zasnivati na poštovanju ljudskih prava, socijalne inkluzije i poštovanju javnog zdravlja“, navela je Radović.

Prema njenim riječima, organizacije koje sprovode programe smanjenja štete u Crnoj Gori se suočavaju sa određenim problemima.

„Prije svega, godinama je predstavljao problem neprepoznavanje značaja sprovođenja programa smanjena štete, čiji je cilj prevencija krvlju seksualno prenosivih infekcija“, navela je Radović.

Ona je kazala da su se NVO suočavale sa problemom i 2015. godine kada se Globalni fond, koji je godinama finansirao ovaj program smanjena štete, povukao iz Crne Gore, u smislu da je na Crnu Goru bio red da preuzme finansiranje tih programa.

 „Međutim, to je išlo teže. Postigli smo napredak, jer je država ipak prepoznala značaj svih servisa koje pružamo socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, i u jednom trenutku preko projekata Ministarstva zdravlja, uspjeli smo da održimo naše servise. Ali, ta podrška treba biti mnogo veća. Svakako radimo na zagovaranju toga i nadamo se da će značaj biti prepoznat u budućnosti“, kazala je Radović.

Predstavnik organizacije HOPS iz Makedonije, Vlatko Dekov, smatra da organizacije koje rade na području Balkana ne rade puno po pitanju budžeta, monitoringa i zagovaranja.

„To je veoma važno za nas, kao nevladine organizacije, kao dodatna vrijednost našeg svakodnevnog rada zato što na taj način možemo da vidimo kako naše države kreiraju budžet, kako se taj budžet troši i da li se troši prema namjeni za koju je napravljen, da li postoje konkretne budžetske stavke koje se ne troše u određenom periodu, sa jedinstvenim ciljem da nađemo finansijska sredstva koja bi bila bolje potrošena u interesu svih građana, a posebno za finansiranje nevladinih organizacija koje pružaju usluge marginalizovanim zajednicama“, istakao je Dekov.

On je ocijenio da države Balkana još uvijek nisu toliko bogate da finansiraju sve programe koje sprovode nevladine organizacije.

Dekov je ocijenio da je jedan od glavnih razloga održavanja treninga taj da se NVO više usmjere prema budžetskom zagvoranju u svojim državama.

„Budžetskim zagovaranjem NVO mogu da postignu više toga. Prvo, da pomognu državi da uvidi kako ona troši novac – da li troši onako kako je planirano. Drugo, da nađu novac koji je značajan za finansiranje drugih programa. Treće, da se uvidi realnost finansiranja programa koji su fokusirani prema marginalizovanim zajednicama u državi“, pojasnio je Dekov.

On je rekao da je najvažnije da NVO, koje pružaju servise prema marginalizovanim zajednicama, mogu da programe finansiraju od budžeta Vlade ili nekog relevantnog Ministarstva.

Predstavnik organizacije Emancipacija, solidarnost i jednakost (ESE) Darko Antik, kazao je da je glavni cilj trodnevnog treninga da organizacije, koje rade implementaciju programa za smanjenje štete, kreiraju plan budžetskog zagovaranja, i aktivnosti koje će, kako je naveo, da doprinesu tome da država preuzme odgovornost za finansiranje programa za smanjenje štete.

On je rekao da je Makedonija započela da izdavaja novac iz budžeta za finansiranje programa za smanjenje štete, od prošle godine.

„Iznos novca koji se izdvaja iz budžeta države je minimalan da bi ovi programi uspjeli da se implementiraju u Makedoniji. Razlog zbog kojeg je država preuzela finansiranje ovih organizacija rezultirao je zajedničkim radovim svih organizacija“, naveo je Antik.